Pošao bumbar na izlet,
sav prerušen kao stranac,
na leđima šaren ranac,
a na svakom prstu redom
prstenčića zlatnih pet.
Kada stiže na pojatu,
zuknu bumbar dembelan:
- Daću vama dobru platu,
nađite mi odmah stan,
na prvome samo spratu,
stan svetao, raskošan.
Ponudi mu sobu pauk
na čardaku svetlom svom,
ponudi mu puž livadski
svoj sedefni lepi dom,
svoje gnezdo stara svraka,
ponudi mu mravak neki
kulu navrh mravinjaka.
Razne bube s raznih strana,
brinule se oko stana,
krupnog gosta gotovana,
brinule se da mu bude
voda hladna, slatka hrana,
nudile ga da ostane
u gostima deset dana.
Samo pčela neka mala
udari u smeh, u zvon:
- Kakav putnik! Kakav stranac!
Ja znam dobro ko je on,
mada nosi šaren ranac,
to je bumbar gotovan,
stršljenu je ljutom znanac
a kum mu je lenji trut.
Pokažite njemu put,
nek sam sebi traži stan
tromi bumbar gotovan.
