Moji zemljaci

U Brankovini sad se drva seku
i u grad voze da prodadu.
Siromasi obaraju šumu mladu:
bukve čija kora se još kupa u mleku,
ceriće što tek počinju da rastu.

Ceo bogovetni dan pognuti seku,
dogod sunce ne pređe svoj put nebom.
Tek kad sveštenik na večernje siđe niz reku,
sednu na panjeve i maše se torbe s hlebom.

Sutradan na vočiću jedinom silaze gradu,
na leđima komad proje za ručak nose.
Ostaju im gole kraj kuće bregova kose.
Promiču polako po tuđeg drveća hladu.

Hlad svoje šume u gradu će prodati,
gledaće očajno u njih bregovi goli.
Doneće kući samo opanke i sveće
i nekoliko grumenova kamene soli.