Opusteli oklop

Kada je polazio u rat,
u ruci mu blistao štit
i srebrna na oklopu nit
i u železo obučen at.

U miru na krajni kule kat
peo se dalekih vojni sit
i čeznuo noću mrk i vit;
kraj nogu mu hrt, kao drug i brat.

Kroz zoru na roga bolni zov
opijen odlazio u lov;
na ruci mu kliktao soko siv.

Oklopa njegovog sada raste sen
na mesečini, i stas biva njen
kao ukleti iz priča div.