Svitac

Pogledaj, sestirce, leti svitac
čas iznad njiva sa zrelim žitom,
čas nad visokom jelom vitom,
dotiče krilom čas cvet, čas trn;
čas je kao zora rumen,
čas je kao ponoć crn.

Pogledaj, sestrice, sjajnog svetnjaka,
sad bludi iznad našeg cvetnjaka,
svetao kao da je došao sa zvezde.
Ne hvataj ga,
jer ako ga budeš rukom takla,
biće mrk kao da se digao iz pakla.

Vidiš, sestrice, sve se menja:
čas smo radosni, čas žalost tiha
srca nam njiha,
čas hodimo preko cveća,
čas hodimo preko stenja.
Kao rumen svitac sreća nam se čini
da gori u vrtu našem; ali kroz tren
opazimo je sjajnu u daljini.