Brbljivice

Sećam se u prvoj su klupi
sedele dve brbljivice male
i na času vazdan šaputale.
Stave na usta šake
pa kao da su se skrile
iza kakvog paravana
brbljaju celog dana
gluposti svakojake.

A meni se to dosadi
pa kao što se već u školi radi
bez milosti ih prevedem
da kraj drugih drugarica sede.

Da ste videli tih jada!
kao da su se našle
u dva različita grada.

Ne prođe ni nedelja dana,
stekoše u novoj klupi
i prijateljstvo novo
pa polako, slovo po slovo,
prošaputaše opet.
Nikako da im jezik otupi.

A ja ti ponovo združim
dve svoje brbljivice
i vratim na mesto staro.

Da ste videli tog bola!
Sad četiri njih su plakale
kao da su se našle
na četiri razna pola.