Lutke računaju

Svako veče ja se mučim
svoje lutke da naučim:
nek se zna,
jedan i jedan
da su dva.

One lepo ruke skrste
i gledaju moje prste,
kako brojim:
da se zna,
jedan i jedan
da su dva.

Poslušne su moje lutke,
sve u klupi sede ćutke;
svaka želi
već da zna,
jedan i jedan
da su dva.

Ali, što ću, sve su glupe,
iako su vrlo skupe,
jer nijedna
da mi zna,
jedan i jedan
da su dva.