Povratak u zavičaj

Dobro veče, šumski putovi gluvi
puni mirisa i prehladnog mraka,
dobro veče, samoće leptirice laka,
u krila me svoja umotaj i uvi.

Dobro veče, pomrčino puna fenjera
i sve što u tebi skriveno ima,
dobro veče, bujice naljutog dima
što mi vas vetar u naručja tera.

Hvala što preda me daleko dođe reka,
što zlatno bukovo lišće pade na nju,
što mirisom topljenog lana i okreka
preda mnom do kuće okadi putanju.

Što me na rukama u dvorište une,
mirisa večernjih nabujala plima,
što su strehe gnezda i sećanja pune,
što me grana svaka u naručje prima.

Hvala što slepih miševa venci celi,
odeveni u crno ruho veto,
na tavanu su opet obreli.
Dobro veče, večernja poljska seto.

Dobro veče, popci u starom temelju,
razumem vaše svako toplo slovo,
razumem vašu davnu tihu želju
da uvek ostanem ovde, pod ovim krovom.

Hvala što mi vedro zdravicu napi,
u koju se svi mirisi voda slili.
Dobro veče, izvore u bukovoj žili,
mlaz tvoj studeni pijem da iskapi.

Hvala što mi zamirisa zova u prvom mraku
na tugu i na šiprage domaće.
Dobro veče, pčele u pčelinjaku
i uspomena ranih slatko saće.