Nepoznata ptica

Jesenas u zabranu,
dok šuma podne čeka,
pticu sam nepoznatu
spazila izdaleka.
Po lisnom jesenjem zlatu
hodala je kao i ja
i zastajala smesta
čim sunca leptirak žuti
na smetu bukovom zasija,
čim list na grane uputi.
Posle bi prhnula do mesta,
kao da svesno bira,
gde se žbunovi šarene
kao prolećna leja,
gde se potoci pene,
gde pauk zvezdu plete
između žbuna i žbuna.
Nije to bila kreja,
nije to bila žuna,
niti sestra detlića,
niti crvendać stari,
ali je volela šumu.
I ja se dobro zbunih
od čudnoga otkrića:
da se i njoj i meni
sviđaju iste stvari.