Livada u planini

Idem planinom, idem,
mislim nema joj kraja;
najednom livada puče,
na livadi drvena staja,
tiha i sama samcata,
nemaš kome što da kažeš,
nema nikog da što pita.
Oko staje kao čaše
iz kojih pije patuljak
sve do kaćunka kaćunak,
kao da je gozba bila.

Čitala sam zemljopise
i znam da ovud rastu,
i da su na velikom glasu,
ariši, jele i tise,
da divokoze tu pasu
i kako se planine zovu.
Pa me celo jutro buni
i čudi: zašto li nisu
ni u kom zemljopisu
zapisali livadu ovu
na kojoj rastu kaćuni.