Veseli povrtnjak

Kud god poglede nadaleko pustiš,
sve vesele, iz detinjstva znane, stvari,
po jarku boce i repušine gustiš,
kopriva kraj plota mangupski krstari.

Patuljci stari, kupusa glavice bele,
šapatom pričaju davne smešne  zgode,
i kad saspeš na njih vedro vode,
smeju se i dugo trljaju glatke ćele.

Tu se vreže graha, kao akrobate,
pužu bez straha uz visoke pritke,
a onde za svaki pedalj biju se bitke
između korova i zelene salate.

Odnekud vire ispod zelenih vlasi
pijanički nosevi ljutih paprika,
i setiš se kakvog iz detinjstva lika
i misao ne može više da se skrasi.

Kao da pred nekim smerno odstupa,
bubica žuta mili zemljom natraške,
obilazi grumenje i prosute graške,
i nedužnost njena čini se glupa.

I smeju joj se bumbari grohotom
i dinje tople kao kravlja vimena
i smeje joj se lubenica snena
okruglasta i zadovoljna životom.

Čičak tu nikad ne skida ordenje,
pliš svaki dan nose repušine sive,
tamo se ne misli na starost, na mrenje,
svi se raduju, piju, veselo žive.