Stasaj, brže, dete

Srećnog jednog jutra kada se prenete,
zemlja uveliko biće izgrađena.
Stasaj, stasaj brže, dete,
da budeš i ti mlada, orna smena,
da i ti svoju snagu i ramena
staviš u temelje zgrade započete.

Stasaj, da i ti ispreplićeš ruke
u putove što se po svoj zemlji grade,
u dovratke kuća, u mostove luke,
domovina te iščekuje, ište.
Ne daj bez tebe sve da se poradi,
uzrasti da i ti daš svoj zanos mladi
za neizmerno ovo gradilište.

Stasaj, stasaj brže, da se sliješ u ta
mladićka na rad jurišanja smela,
taj vihor koji sve prepreke guta.
Stasaj da podviga ostane i tebi,
da se bez tebe završila ne bi
velikog ovog preporoda dela.

Stasaj da živiš u zemlji koja je
ponikla iz naše ljubavi i muka,
da ne daš da iko nanese joj vreda.
Stasaj da gaziš putovima što su
ispod tvojih se zabeleli dlana;
na njima ti ćeš videti i po noći
kao da ideš sred beloga dana;
na njima nećeš susresti zaseda
nikad, ni naići na kamen spoticanja.

Srećnog jednog jutra kada se prenete,
zemlja uveliko biće izgrađena.
Stasaj, stasaj brže, dete,
da budeš i ti mlada, orna smena,
da i ti svoju snagu i ramena
staviš u temelje zgrade započete.