Trnjina pod snegom

Bila je zima a ja gladna
našla se daleko u šumi;
neku pesmicu smešnu
pevala su mi creva.
Okrenem se oko sebe:
ima li veverica, zečeva,
da im zatražim hrane?
Utom sa snežne grane
prhnu krilato stvorenje
i strese sa nje đerdane
i bele duge vence
a na golome trnu
bobica se neka ukaza.
U istom času se i ja
i jato senica zgrnu.
Nikada krajem leta
dinje sa crnice njive
niti s jeseni šljive,
niti grozdovi zreli,
nisu bili tako slatki
kao te trnjine pod snegom
što smo ih u šumi jeli.