Stupaju dečaci za vojnika četom,
odsečno korača svaki, nogu menja;
naoružani kamenom, drvetom,
na grudima značku od lišća jasenja.
Igrališta cela vire im iz džepa,
načinjena od mašte i ilovače.
Pevaju uz vojsku, a mnogi još tpa,
mnogi bi mogao još naglas da plače.
Otadžbino, gaji ih budno i stvori
da, tu gde oda lista stvarili su značku,
oganj ljubavi za ljude progovori,
maštu pretvori u lavu stvaralačku!
Ljudi da postanu, i nežni i čvrsti,
dečaci ovi drvetom noružani,
da svaki ovde, u njihovoj vrsti,
znadne jednom miru u svetu da brani.
Armijo naša, vojnike male ove
uzmi pod svoje očinsko okrilje,
detinje njine štiti igre i snove,
bdi nad brtom gde raste to skupe bilje!
Na ljudski način sve da se razmrsi,
da za njih ne bude pokolja ni rata,
oni da ne znadnu za metak u prsi,
juriše na nož, uže oko vrata.
Svet da im bude sav otvoren, širom,
sve od Severnog do Južnog stožera,
da, kad ovde, mogu ići s mirom
kroz zemlje svih jezika i svih vera.
odsečno korača svaki, nogu menja;
naoružani kamenom, drvetom,
na grudima značku od lišća jasenja.
Igrališta cela vire im iz džepa,
načinjena od mašte i ilovače.
Pevaju uz vojsku, a mnogi još tpa,
mnogi bi mogao još naglas da plače.
Otadžbino, gaji ih budno i stvori
da, tu gde oda lista stvarili su značku,
oganj ljubavi za ljude progovori,
maštu pretvori u lavu stvaralačku!
Ljudi da postanu, i nežni i čvrsti,
dečaci ovi drvetom noružani,
da svaki ovde, u njihovoj vrsti,
znadne jednom miru u svetu da brani.
Armijo naša, vojnike male ove
uzmi pod svoje očinsko okrilje,
detinje njine štiti igre i snove,
bdi nad brtom gde raste to skupe bilje!
Na ljudski način sve da se razmrsi,
da za njih ne bude pokolja ni rata,
oni da ne znadnu za metak u prsi,
juriše na nož, uže oko vrata.
Svet da im bude sav otvoren, širom,
sve od Severnog do Južnog stožera,
da, kad ovde, mogu ići s mirom
kroz zemlje svih jezika i svih vera.
