Jednom neki dečak, pričali mi Eskimi,
razbije zlom poočimu dve srče
kada ga je poslao na česmu zimi
i sakrije se u vrtu ispod snežne smrče.
A na smrči visi kristalno posuđe,
čaše i zdele i raznovrsne boce,
i kako vetar međ grane svetle uđe,
skida ih i baca njemu u krioce.
Dečak izabra zračne dve boce neke,
najlepše što su ikad bile pod svodom
i ponese ih ispod svetle smreke
da na česmi napuni svežom vodom.
Kad uz put spazi: voda već stoji u srči,
sama od sebe u njih se od nekuda lije,
i ne morade na česmu više da trči
kada poočim zatraži da pije.
Ako vam ovo što govorim liči
na bajke koje se pričaju zimi,
ako ne verujete ovoj mojoj priči,
potvrdiće je redom svi Eskimi.
i sakrije se u vrtu ispod snežne smrče.
A na smrči visi kristalno posuđe,
čaše i zdele i raznovrsne boce,
i kako vetar međ grane svetle uđe,
skida ih i baca njemu u krioce.
Dečak izabra zračne dve boce neke,
najlepše što su ikad bile pod svodom
i ponese ih ispod svetle smreke
da na česmi napuni svežom vodom.
Kad uz put spazi: voda već stoji u srči,
sama od sebe u njih se od nekuda lije,
i ne morade na česmu više da trči
kada poočim zatraži da pije.
Ako vam ovo što govorim liči
na bajke koje se pričaju zimi,
ako ne verujete ovoj mojoj priči,
potvrdiće je redom svi Eskimi.
